Neven odlazi na spavanje sa suncem, a s njim se budi u suzama, pisao je Šekspir, jer cvetovi nevena se otvaraju sa sunčevim zracima i sa njegovim zalaskom zatvaraju. 

Nije ni čudo što je ova biljka protkala mitologiju mnogih naroda: neven sav odiše magijom izobilja, od trenutka kad procveta rano u proleće i ostane vedar i žut sve do kasno u jesen.

Ovu magičnu biljku smestili su u mnoge mitove i legende: veruje se da neven štiti od tuge, a da tužne uveseljava.
Pred Đurđevdan u našim krajevima se bere neven i stavlja u vodu kojom se na praznik umiva. Na zapadu se verovalo da je pomoću ove vode, kad se utrlja u oči, moguće videti vile. 
Devojke su od davnina poklanjale svojim izabranicima ovaj cvet, da ne bi venuli za njom, ali ako devojci ne bi u bašti nikao, to bi značilo da će ona uvenuti za nekim. Kaže se da je neven neophodan devojkama da bi im ukazao na pravog partnera. 

Moć ove biljke u lečenju ljubavnih jada potiče još iz starogrčke mitologije. Mlada Kalta zaljubila se u Apolona, Boga svetlosti. Njegovi zraci su je spržili i za njom je ostalo samo cveće nevena. Zato se dugo verovalo da on ima moć da zaleči bol i patnju od neuzvraćene ili izgubljene ljubavi. I slično verovanje postojalo je odvajkada, širom planete.

U starom Rimu verovalo se da su cvetovi nevena nikli na grobu jedne vestalke koja je umrla od tuge, nesrećno zaljubljena u jednog rimskog mladića. Nauka je međutim pokazala da ova divna legenda o zabranjenoj ljubavi nije tačna i da je ova biljka poreklom iz Indije. 
Tokom indijskih praznika i venčanja, sve se žuti od cveta nevena kog su doneli Portugalci, a praznični venci se kače oko vrata i svuda po kući, ne bi li prizvali blagostanje. 

Ranohrišćani su ga koristili prilikom proslava posvećenih Bogorodici Mariji, otud i engleski naziv, marigold, Mary’s gold – Marijino zlato. Naučni naziv, Calendula officinalis, asocira na nebeski lek, što nije ni čudno, jer su njegova lekovita svojstva brojna.

Neven se koristio i u drevnoj civilizaciji Asteka i Maja, za njih je bio sveta biljka. Postoji legenda da je nakon dolaska Španaca koji su masakrirali ovaj narod, na mestima gde su pali nedužni životi, nikao baš neven. 

U Meksiku se koristi za Dan mrtvih, 1. novembra, kako bi mrtvim dušama pokazao put do oltara. 

U staroj Engleskoj cvet nevena imao je i praktičnu primenu: stavljao se ispod kreveta radi zaštite od lopova, a ako bi se i dogodilo da neko bude pokrade, ova biljka bi donela proročke snove pomoću kojih bi se mogao identifikovati počinilac.

Tokom američkog građanskog rata i Prvog svetskog rata, latice nevena korišćene su za previjanje rana.

U hinduističkoj kulturi neven se koristi za ukrašavanje kipova i često se implementira u hranu, tkanine i kozmetiku.

Neven je jedna od najšire korišćenih biljaka u fitoterapiji, narodnim običajima i magiji naroda širom sveta.