Nana je bila poznata u starom Egiptu čak 1000 godina pre nove ere. Mnogi antički pisci, kao što su Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi, spominju nanu kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, najpre organa za disanje i varenje.

Arapska narodna medicina od davnina nanu slavi kao vesnika ljubavi i prijateljstva.

Ova biljake bila je veoma cenjana u antičkim vremenima. Koristila se zbog svog specifičnog i prijatnog mirisa u pogrebnim ritualima, ali i kao afrodizijak.

Postojalo je verovanje da nana povećava libido i otklanja intimnu nemoć, a kažu da je to, navodno, znala i Šeherezada. U viktorijansko doba nanu su smatrali simbolom čistote.

Jedno narodno predanje objašnjava zašto je vaćno koristiti bilje.

Bog je stvorio čoveka od zemlje po svom liku. Pre nego što mu je udahnuo dušu Bog je morao nakratko da ostavi svoje delo nedovršeno. Đavo je to iskoristio i da bi napakostio Bogu, izbušio je telo čoveka na više mesta.

Kada se Bog vratio i ugledao šta je đavo uradio, sve je te otvore i rupe, koje je đavo napravio, zapušio raznim travama koje su mu bile na dohvat ruke. Nakon toga udahnuo je čoveku dušu i oživeo ga.

Ipak na tim mestima, koje je đavo izbušio, javljaju se razne bolesti. Čovek može lako da ih izleči ako ih tretira onim travama koje je Bog koristio baš za taj određeni deo tela.

Tako je nana, koju je Bog koristio da zaleči čoveka, dobra za mnoge bolesti.

Prema grčkom mitu, bog podzemlja Had (koji je bio oženjen Persefonom) zaljubio se u prelepu nimfu Mintu, ljupku ćerku rečnog božanstva podzemnog sveta. Had ju je zaslepio svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila Persefona, koja je bila ljubomorna, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta).

Postoji druga teorija, koja kaže da je sam Had nesrećnu nimfu pretvorio u nanu (mentu) kako bi je spasio od ljubomorne Persofone.

Druga legenda, opisuje Mentu kao nimfu u koju je bio zaljubljen Pluton koji je, da bi udovoljio ljubomornoj supruzi, svoju nimfu pretvorio u biljku.

Još jedna od legendi kaže da je Nana bila nimfa Najada sa reke Sangarije u centralnoj Anatoliji. Prema Pausaniji, bila je kćerka Sangarije, boga pomenute reke. Kada je Dionis opio i kastrirao dvopolno biće Agdistis, iz kapi krvi koje su tada pale na zemlju, iznikao je nar. Sangarijeva ćerka je ubrala plod te biljke i stavila ga u nedra. Plod je nestao, a ona je zatrudnela. Kasnije, rodila je dečaka, Atisa, koga je po zapovesti svog oca, napustila. Nana je verovatno prvobitno bila frigijsko božanstvo.