Maslinovo ulje je poznato i cenjeno u celom svetu, a većinom se koristi u prehrani. No, njeno mesto u kozmetici je postojalo još i u antičkoj Grčkoj.

Legenda kaže da je Homer maslinovo ulje prozvao zlatnim uljem jer je još u njegovo doba utvrđeno da je upotreba maslinovog ulja najbolji način za održavanje zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti. Upotreba maslinovog ulja u nezi kože datira još iz stare Grčke, gde je bilo poznato po svojim hidratantnim i lekovitim svojstvima. Grci su koristili maslinovo ulje kao hidratantnu kremu, ulje za masažu, pa čak i kao ulje za kupanje. Rimljani su takođe cenili dobrobiti maslinovog ulja i svakodnevno su ga koristili. U nedostatku sapuna Rimljani bi telo posle mazanja strugali i time odstranjivali nečistoću.

Još su stari Egipćani upotrebljavali maslinov list prilikom mumificiranja faraona. Kasnije je otkriveno da pomaže u borbi protiv različitih infekcija i bolesti poput malarije i gripe. Egipćani su maslinovo ulje koristili za negu kože, za čišćenje i za saniranje upala.

U prošlosti, maslinovo ulje koristilo se za svete obrede, kao gorivo za svjetiljke, za masažu kraljeva i kao novac, korišćeno je za premazivanje beba, čak i za glancanje dijamanata. 

Da je maslina stara kao i čovečanstvo potvrđuju i brojne legende koje ističu veliku važnost koju su maslini i ulju pridavale mediteranske civilizacije.
Maslina se najpre koristila za hranu i dobijanje ulja kojim se potom trgovalo i razmenjivalo za drugu hranu. U antičkoj Grčkoj i Egiptu zaštitnici masline bili su najugledniji bogovi. Vencem od maslinovog lišća nagrađivali su svoje najzaslužnije građane.

Maslina je na Mediteranu oduvek bila sveto drvo, simbol mira, mudrosti, snage, plodnosti i postojanosti.

Još jedna od legendi o maslini, kaže da je nastala iz takmičenja boginje Atine i Posejdona, boga mora, oko zaštite nad glavnim grčkim gradom. Pobedu je odnela mudra Atina jer je iz slane vode, koju je iz stene pokrenuo Posejdon, učinila da izraste maslina, koja je preneta na Akropolj jer se verovalo da sadrži sudbinu starogrčkog naroda.

Maslinovo drvo je ubrzo postalo simbol besmrtnosti, plodnosti, izobilja, zdravlja, a grančica, naročito ako je nosi golubica, smatra se za simbol mira i Zlatnog doba.

Zbog čvrstoće i otpornosti, smatrana je i simbolom snage, te je junaku Herkulu u ruke data toljaga od maslinovog drveta, a Odiseju kolac od masline kojim je oslepeo Kiklopa. U staroj Grčkoj, pobednicima na Olimpijskim igrama na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobijali amfore s maslinovim uljem.

I u hrišćanskom svetu postoje brojne legende o maslini i maslinovom ulju. Jedna od legendi kaže da je Adam na samrti od Boga tražio „ulje milosrđa“, a Bog mu je poslao semenku iz koje je, na njegovom grobu, nikla maslina. Upravo zbog toga hrišćani na samrti od sveštenika primaju blagoslov i poslednje pomazanje posvećenim maslinovim uljem.

Maslina je u hrišćanstvu simbol božje brige za ljude, a u Bibliji se spominje više od hiljadu puta. Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce koji su gajili masline. Posle potopa, golubica koja je u kljunu nosila maslinovu grančicu i sletela na Nojevu barku, najavila je pomirenje Boga i ljudi. Hristov ulazak u Jerusalim narod je proslavio mašući maslinovim grančicama. Isus se krvavo znojio na Maslinovoj gori, a njegov krst je po predanju bio od maslinovog i kedrovog drveta. Za hrišćane maslina je blagosloveno drvo koje se poistovećuje sa Avramom i njegovim gostoprimstvom, a arhanđel Gavrilo se u sceni blagovesti često prikazuje sa maslinovom granom u ruci.

U islamskom svetu ovo drvo se smatra svetim i blagoslovenim i veruje se da je na svakom njegovom listu ispisano Božje ime ili neka sveta reč.

Kinezi su verovali da maslina neutrališe otrove, dok je u Japanu smatrana simbolom ljubaznosti i uspeha u učenju i ratovanju.

Nekada je kod Srba postojalo ime Maslina, a danas su to imena Oliver i Olivera koja potiču od latinskog naziva za ovu biljku.