Biljka Aloja vera ponekad se opisuje kao “čudesna biljka” jer je prava riznica lekovitih sastojaka. Naziv Aloja vera potiče od arapske reči „Alloeh“ što znači “sjajna gorka supstanca“, dok “vera“ na latinskom znači “istina“.

Budući da je ova biljka  obdarena s tako čudotvornim svojstvima, kroz istoriju su je u raznim delovima sveta nazivali mnogim predivnim imenima, kao što su: biljka besmrtnosti, fontana mladosti, tihi iscelitelj, harmonični lek, pustinjski ljiljan… Ovu biljku vekovima okružuju razni mitovi i legende, tako da je u nekim drevnim kulturama poprimila čak i božanski status.

Pre mnogo vekova znalo se o lekovitom dejstvu Aloje. Maje, Inke i Faraoni su je koristili u medicinske i isceliteljske svrhe.

Grčki naučnici su, još pre 2000 godina, smatrali Aloja veru univerzalnim lekom. U staroj Grčkoj su verovali, da nanošenje aloja vere na teme glave, leči ćelavost. To je jedan od razloga zašto je danas aloja vera sastojak u mnogim preparatima za kosu. Grci su takođe verovali, da pored problema sa ćelavošću, aloja vera rešava i nesanicu.

Mnoge istorijske ličnosti, poput Aristotela, Kristofera Kolumba i kralja Solomona, svedočile su o njenim čudesnim lekovitim svojstvima.

Aloja vera je jedna od najlekovitijih biljaka na zemlji. Ova čudesna biljka koristila se od davnina. Poznato je da se u ajurvedi koristila pre 5000 godina kao biljka koja hrani i donosi dugovečnost. 

Mnogi kažu da ova biljka upija svu negativnu energiju i smirujuće deluje na naš organizam. Njeno pozitivno dejstvo se čak koristi i u Feng šui metodima.

Verovali ili ne, aloja je zapravo jedan od najpopularnijih ukusa i može se naći u pićima i u aloja vera skokovima. Japanci je jedu čak uz jogurt. Mnogi tvrde da njeno konzumiranje pomaže u održavanju lepote.

Egipćani su aloju zvali „biljkom besmrtnosti“, a znalo se da je Kleopatra veoma vodila računa o svojoj lepoti. Priča se da je ovu biljku koristila u svojim tretmanima lepote i kako bi imala mekšu kožu.  

Postoji legenda prema kojoj je aloja vera spasila život Aleksandru Velikom.

Vojskovođa je bio teško ranjen strelom, rana se inficirala i užasno ga je bolela. Zastao je u oazi Siva. Aleksandrov učitelj Aristotel poslao je sveštenika koji se sa vojskovođom našao u oazi. Sveštenik je sa sobom nosio gel aloja vere sa ostrva Sokotra u Jemenu. Primenom ove čudotvorne biljke, rana je ubrzo u potpunosti zacelila.

Legenda kaže kako je Aristotel savetovao Aleksandru da krene u ekspediciju i osvoji ostrvo Sokotra. U to vreme ostrvo je bilo rasadnik aloja vere, a čuveni vojskovođa je tako mogao da obezbedi dovoljnu zalihu ove čudotvorne biljke za celu svoju vojsku.

Ljudi su iz tog razloga verovali da je upravo aloja vera vojsku Aleksandra Velikog učinila nepobedivom.